Glavna gradska ulica i svojevrsni izlog grada ili sada već pomalo arhaično korzo, bio je dugo glavni prostor društvenog života na kojem su se skupljale različite generacije i pripadnici svih društvenih klasa. Mesto na kojem su ljudi provodili deo svog slobodnog vremena u šetnji i priči sa prijateljima i poznanicima, na kojem su se sklapala prijateljstva, stvarale lepe ljubavne priče, pokazivali novi modni trendovi ali i širili različiti tračevi. Dakle, u par reči, društvena mreža 20. veka.
U našem jeziku, korzo je prihvaćen kao lepa reč za šetalište. To je obično jedna veća ulica kojom bi ljudi od šest časova posle podne, kada bi završili sve svoje dnevne poslove, pa do nekih deset sati uveče (zavisi od mesta do mesta) šetali i pričali. U nekim gradovima bi čak zatvarali glavnu ulicu za saobraćaj da bi ljudi mogli neometano da šetaju. Tu su bile skoro sve generacije, od penzionera do osnovaca. I muškarci i žene iz svih klasa dolazili su da prošetaju sa svojim prijateljima. Stariji bi često zastajkivali i pozdravljali se sa mnogobrojnim poznanicima, dok bi mlađi trčkarali oko njih. Šetnja se obično sastojala od par krugova po određenoj ruti i bila je ispunjena raznim pričama.
Korzo je bio mesto gde se svašta moglo čuti, od ozbiljnih filozofskih tema koje su vodili kako stručnjaci u svojim oblastima tako i amateri, preko sporta i nezaobilaznih priča o vremenskim prilikama, pa sve do tračeva i svađa. Sve to i još mnogo toga okupiralo je uši svih društvenih bića na ovom mestu. Na korzou je često bilo ljudi koji su prodavali semenke ili pečene kestene, a u prizemlju zgrada uz šetalište, nalazile su se poslastičarnice u kojima se obično završavala večernja šetnja. Momci i devojke bi priču započetu u šetnji najčešće produžavali odlaskom u kafane u kojima su se produbljivala prijateljstva nastala na korzou, dok bi se stariji i najmlađi vraćali svojim kućama. U nekim mestima korzo je imao dva smera i momci bi često izigravali mangupe pa stali da pričaju zaustavljajući sve iza sebe i tako svesno pravili gužvu. Devojke su obično dolazile sređene ne bi li privukle pažnju kakvog odvažnog mladića i neretko se vraćale kući sa nekoliko poziva za ponovni suret. Iz tih ponovnih susreta su se često rađale prelepe ljubavne priče koje su kasnije prepričavane unucima, a iz kojih mi danas možemo da shvatimo koliko je korzo bio značajan.
Mnogi su čuli za korzo, ali je malo zaista svesno značaja koji je on imao za ljude. Iako, reč korzo znači šetalište, glavna ulica, on je bio mnogo više od toga. Predstavljao je sinonim za mesto lepog druženja koje se odvijalo svaki dan u dogovoreno vreme, a svodilo se na šetnju i priču. Tako jednostavno, da danas i ne deluje ništa posebno, ali kada vidimo kako stariji sa setom govore o korzou, shvatimo da sada, kada je komplikovan odnos među ljudima postao normalnost, našim životima nedostaje jedna takva jednostavnost da bismo uspeli da osetimo pravo zadovoljstvo druženja.Sve ono što je ranije bio korzo, danas predstavljaju društvene mreže. Preko njih se čujemo, na njima saznajemo šta se bitno dogodilo u životima naših prijatelja, bilo da je to zaposlenje, veridba ili pak rođenje deteta. Na neki čudan način smo uspeli da ostanemo jedni drugima u životima makar pomoću tih društvenih mreža. Ali opet, to nije isto druženje kao što je nekada bilo. Reći ću ono što su rekli mnogi pre mene i što će reći još mnogi posle. Nestala je živa reč. Nestala je jednostavnost. Šetnja se svela na brzi hod da bi se što pre završila i na taj način izgubila smisao. Društveni život se sa korzoa preselio na društvene mreže i na njima se u potpunosti promenio. Stoji činjenica da je dobio neki sjaj, ali postoji zebnja da ni taj sjaj nije pravi.
Korzo kao šetalište, još uvek postoji, ali bez istog značaja koji je nekada imao. Danas, najpribližniji korzou su Kej u Zemunu i Knez Mihailova ulica u centru Beograda, a siguran sam da u svakom gradu još uvek postoji mesto koje je nekad bilo korzo. Pa, ako želiš da osetiš duh davnina, probaj da isključiš mobilni telefon, skineš slušalice, pozoveš društvo da isto to učini, a onda zajedno prošetajte tim mestima. Prošetajte samo par kruga putem prošlosti, kao što su to nekada radili i uživajte u jednostavnosti. Uradite to na način na koji se više ne radi, bez telefona i slušalica. Obnovite, makar na jedan dan, duh nečega što više ne postoji.
Zašto? Pa zato što je jednostavno, zato što je lepo i zato što tu društvenu mrežu još uvek niste probali.
Posle šetnje korzoom u svom gradu, pošalji mi sliku, jer bih voleo da vidim da neko danas prkosi vremenu i obnavlja nešto lepo iz prošlosti. A ja ću, sigurno, okačiti sliku na story-u i time ćemo kao pravi buntovnici razdrmati monotoniju i spojiti ono lepo staro sa ovim zanimljivim novim.
Leave a Reply